Bivša ljubav iz osvete nabacila fatalne čini
Nakon što sam prekinuo dugu i mučnu vezu s devojkom čija me je bolesna ljubomora dovodila do ludila, nisam ni slutio da će me snaći još veće zlo. Bio je to za mene izuzetno težak period ljubavnih problema, mučili su me i oni poslovni i porodični, jer morao sam pomagati roditelje, koji su jedva sastavljalji kraj s krajem. Raskid ljubavne veze bio mi je prilično mučan – jer ona ga nije mogla prihvatiti, čak mi je i pretila – ali doneo mi je i neko olakšanje, mada ne zadugo. Nije prošlo ni mesec dana od toga, kad sam počeo osećati neke čudne simptome, poput jakih glavobolja, bolova u preponama i grudima. Pored toga, bio sam malaksalo i pomalo dezorijentisan.
Sve te simptome pripisivao sam stresu i umoru, verovao sam da je tu vreme ključan faktor i da će sve doći na svoje. Ali nije. Čak su i kolege primetile da se nešto čudno dešava sa mnom, kao da život polako izlazi iz mene. Jedan dan pozvala me je dobra drugarica Mina i posavetovala me da se za pomoć obratim jednoj vračari. Rekla mi je da joj je ona pomogla kad je prolazila kroz težak ljubanvi period. Iako živim na istoku Srbije, gde narod veruje u natprirodne sile i vračare, to me nikad nije zanimalo, ali kad muka natera…
Otišao sam u jedno malo selo pokraj Negotina kako bih potražio vlašku vračaru koju mi je preporučila Mina. Vračara mi je odmah rekla da sam pod uticajem magije, te da me je bivša devojka “zavezala” kako ne bih mogao voditi ljubav s drugim ženama. Kao da joj to nije bilo dovoljno, uradila je i neku magiju s mrtvačkom vodom, koja je “isisavala” život iz mene. Vračara mi je rekla da sam ipak stigao na vreme, da će me spasti iako sam na korak do smrti. Hitro je uzela neki crveni konac i izmerila me njime, a potom je u posudu s vodom stavila otvoren katanac.
Devet puta izgovorila je neku bajalicu i isto toliko puta poprskala me vodom iz posude u kojoj je bio katanac. Osetio sam poboljšanje nakon prvog odlaska, ali kako mi je napomenula, morao sam otići još dvaput kako bi mi skinula to nabačeno zlo, jer bilo je reči o jakoj magiji. Otad su prošle tri godine, oženio sam se, dobio blizance, unapređen sam na poslu… Ponekad sretnem bivšu u gradu, ali ona me ne može pogledati u oči. Neće ni da se javi. Kažu mi prijatelji da prolazi krzo loš životni period i da nema sreće u ljubavi.
Suđena ljubav
Nada je hvatala panika jer je uveliko gazila tridesete a bila je bez emotivnog partnera. Zahvaljujui jednom starom ritualu, ispunila je sebi želju.
Po završetku fakulteta uspela sam da se zaposlim u centru za socijalni rad. Taj poziv odabrala sam jer sam od detinjstva volela i želela da pomažem ljudima. Uživala sma u poslu, nisam imala egzistencijalnih problema jer su mi roditelji dobrostojeći, ali postojala je stvar koja me je mučila. Nisam imala sreće u ljubavi. Kako sam već uveliko gazila tridesete, hvatala me je panika zbog “biološkog sata”. Svaki mesec bilo mi je sve teže – od nasmejane i vedre devojke postala sam ona povučena. Na mom licu dominirale su oči, koje su svakim danom postajale sve tužnije. Tog četvrtka u kancelariju mi je ušla Selma, prelepa Romkinja od četrdesetak godina, uvek vedra i nasmejana. Poslednji put bila je kod nas pre godinu dana, tako da se poprilično zabrinula kad me je videla. Znale smo se skoro deset godina, uvek mi je bila draga. Ovog puta otvorila sam joj dušu i rekla šta me muči. Selma je potom izvadila svoj špil starih tarot karata kako bi videla kakva mi sudbina namenjena.
Dugo ih je posmatrala, a onda me je upitala postoji li bilo kakav muškarac u mom životu jer ona vidi jednog koji je godinama pored mene. Rekla sam joj da to može biti samo Igor, moj drug iz detinjstva, koji mi je uvek bio rame za plakanje, ali da ne verujem kako mi je on suđen. Igor mi je zaista bio dobar drug, ali on je stalno pored sebe imao neku devojku. Cenila sam ga kao muškarca, prijatelja, s tim što sam ga negde u dubini duše želela kao momka, ali nisam bila sigurna da li i on oseća isto. Nisam htela da rizikujem, da uporpastim dugogodišnje prijateljstvo. To sam otvoreno rekla Selmi. Tad je iz torbe izvadila neku cedulju, tutnula mi je u ruke i rekla da obavezno uradim to što na njoj piše jer ću tako osvojiti Igora.
Tek uveče sam pogledala taj papir i videla da je na njemu zapisan ljubavni ritual. Pomislila sam da me ne košta ništa da probam – i u petak, sedam nedelja pred pun mesec, uzela sam ružičastu sveću i na njoj celom dužinom nacrtala šest jednakih krugova. Zapalila sam je i izgovorila Igorovo ime. Potom, zagledana u plamen sveće, obratila sam se romskom božanstvu: “Gana, uvek budi sa mnom, molim te, daj mi pravu ljubav. Gana, daj mu snage, da svoja osećanja ostvari u reči kao da pesmu peva.” Neprestano sam ponavljala ovu bajalicu sve dok nije izgoreo prvi krug na sveći. Potom sam je ugasila vlažim prstima. Ritual sam ponavljala u narednih šest petaka, uvek s istom svećom, izgovarajući bajalicu dok ne izgori po jedan krug. Već nakon treće nedelje primetila sam da je Igor počeo intenzivnije da se druži sa mnom, a po završetku rituala postali smo par. Venčali smo se prošlog leta, a Selma nam je bila kuma. Sad čekamo prvu bebu.
Ritual sa svijećom
U današnje vreme postalo je “nemoguća misija” izdržavati četvoročlanu porodicu od jedne plate. Egzistencijlni problemi počeli su nam se odražavati brak, tako da su svađe postale svakodnevica. Svoje muke sam poverila Miljani, prijateljici iz detinjstva. Rekla mi je da ne brinem jer se takve stvari mogu rešiti. Ubrzo mi se pojavila na vratima noseći u rukama braon sveću. Obradovala sam se jer svi znaju da obožavam sveće i da ih držim svuda po kući. Miljana me je značajno pogledala i rekla da mi sveća može pomoći. Mislila sam da zbija šalu sa mnom, da se ruga mojoj muci, ali kad mi je ispričala šta treba da uradim, pojavio se tračak nade.
Nisam znala da se Miljana razume u magiju, ali kad mi je poverila šta je sve uspela da postigne zahvaljujući ritualima, nije mi preostalo ništa drugo nego da se sama uverim u čudotvorne moći sveće. U noći punog meseca – trebalo je da napišem želju na papir a potom je spalim na plamenu sveće. Prolazili su dani, nedelje, ništa se nije dešavalo, ali nisam očajavala jer mi je Miljana rekla da moram biti strpljiva i verovati. Tako sam i uradila, jer ništa mi drugo nije bilo preostalo.
A onda, kao grom iz vedra neba, desilo se čudo. Pozvali su me iz jedne firme, gde sam konkurisala još pre godinu dana. Devojka koju su tad primili ostala je u drugom stanju, pa je morala na održavanje trudnoće. Kako ne bi raspisivali nov konkurs, pregledali su biografije koje su imali na raspolaganju i odlučili da pozovu kandidate. Srećom, bila sam prva koju su pozvali. Nakon probnog rada od tri meseca dobila sam stalno zaposlenje.
Odgovor,
od kada smo počeli objavljivati istinite životne priče, interesovanje je naglo poarslo i ovom prilikom dobili smo tri životne ispovijesti iz Srbije. Autori koji su mi poznati, iznijeli su svoja iskustva a u popratnom teksu zatražili moje mišljenje. Njihovi zaključci su objektivni i tu nemam ništa posebno dodati niti oduzeti. Ipak, zbog drugih koji imaju slićne ili iste problem, pčonovo preporučujem posjetu Duhovnom centru MANDALA u Laktašima (pozovite broj 00387 65 562 317) ili obavezno nabavite ruske lutkice, kao amajliju kojuj u svim prilikama trebate imati u kući.
Hvala na saradnji i povjerenje, vaš
Željko Dedić